JAVNE LIČNOSTI SVE VIŠE PROMOVIŠU KOCKANJE

Sponzorisane objave kladionica u kojima dijele neke „pogodnosti“ poput besplatnih „spinova“ i slično postale su česta pojava na društvenim mrežama. Pored samih kladionica promociju tih objava radili su influenseri, glumci i muzičari, a reklame smo mogli vidjeti i na televiziji.
Čudno je što je svima njima to očigledno bilo totalno u redu i ništa pogrešno nisu vidjeli u tome. Kao da nisu razmišljali o svom uticaju na publiku i na vrstu odgovornosti koji javan posao nosi sa sobom.
Atraktivne, mlade djevojke, sa širokim osmijehom i uvježbanim pozama pozivali su vas da se okušate u igrama na sreću nudeći kodove uz koje možete da dobijete razne bonuse.

Vjerovatno ste naišli na neke od ovih naslova:

„Kad je Kija Kockar tu nemoj da brineš, danas 100 odsto dobijaš“
„Vratiće ti Kija, puta dva“
„Zabavi se, zaradi i ne brini, 100% dobijaš“
“ Ako i vi želite da postanete pobednik preko 25.000 evra, odmah se registrujte“

MERIDIAN
Foto: MERIDIAN

Kockanje je u medicini definisano kao bolest zavisnosti koji ima najmanji procenat uspješnog liječenja i uprkos tome kao da se niko posebno ne potresa što se poziv na kockanje promoviše sasvim direktno i otvoreno kao da se reklamira neki sok.


Klinike specijalizovane za liječenje od bolesti zavisnosti

U bolnici „Vita“ (Novi Sad) koja se bavi liječenjem bolesti zavisnosti navode da se kockanje često javlja udruženo sa nekom drugom zavisnošću (alkoholizam, narkomanija).

„Prosečan pacijent koji se leči od kockarske zavisnosti ima između 25-30 godina, ali imamo i situaciju da nam se za pomoć obraćaju i tinejdžeri, kao i osobe u 40-tim ili čak 50-tim godinama“, rekli su stručnjaci iz bolnice Vita.
Dodaju da tokom pandemije nije povećan, ni smanjen broj kockara koji su im se obratili za stručnu pomoć.

Mladi i kockanje

Da su mladi posebno pogođeni ovim problemom dokaz je praksa, ali i istraživanje. Prepune kladionice mladih koji na velikom odmoru odlaze da „odigraju tiket“ ili neku drugu igru slika je realnosti.

Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti „Vita“ 2019. godine objavila je rezultate istraživanja o rizičnim oblicima ponašanjima, a u fokusu su bili mladi od 15 do 18 godina. Tema je bila zloupotreba droge, alkohola i kocke, a ispitivanja su sprovedena na uzorku od 480 učenika drugih i trećih razreda srednjih škola.

Kada su u pitanju kockarske igre, iskustva sa njima ima ukupno 45% ispitanih srednjoškolaca. Najčešće je zastupljena kladionica u 49,3 % slučajeva, a zatim „aparati“ 21,4% i rulet 20%.
Takođe kod maloletnih ispitanika, skoro polovina njih (čak 48%) nije naišla na bilo kakvu zabranu igranja igara i pored jasne zakonske regulative po tom pitanju.
Sa druge strane, od onih koji su se suočili sa zabranom odigravanja kockarskih igara zbog svojih godina (njih 52%), preko 70% su i pored te zabrane ipak uspeli u svojoj nameri da je odigraju, najčešće na način da su „zamolili“ nekog starijeg da uplati umesto njih ili su otišli do nekog drugog mesta gde su im dopustili, ili su koristili poznanstvo sa nekim od zaposlenih“, navodi se u rezultatima istraživanja.

Centar za odvikavanje SOS centar

Stručnjaci koji rade sa pacijentima oboljelih od bolesti zavisnosti smatraju da je kockanje najteža zavisnost i najteže se liječi jer je potpuno nehemijska, pa ne postoji blokator kao lijek.
U SOS centru u Beogradu radi tim stručnjaka psiholozi, psihijatri i psihoterapeuti, koji se bave isključivo problemom zavisnosti od kockanja.

„Prema najnovijim istraživanjima, teže se leči kockanje nego narkomanija, a kao primer navodi se podatak da doze nekih lekova koji se koriste u lečenju i narkomana i patoloških kockara se moraju davati u većim dozama patološkim kockarima“, rekli su iz SOS centra.

Iako nije dostupan podatak u Srbiji koliko se osoba redovno kocka, kladionice na svakom uglu govore da situacija nije na zavidnom nivou.

Kada sumiramo sve ove informacije i uvidimo problem koji kockanje nosi sa sobom, a o kome se očigledno nedovoljno govori, može se zaključiti da je toliko pogrešno promovisati nešto poput toga. Pitanje se nameće gdje je odgovornost i ko snosi krivicu?

Mladić koji duži niz godina ide u kladionicu smatra da reklame i promocija klađenja dodatno utiču na osobe koje kockaju.

„Ko hoće da se kocka, kockaće se svakako i bez reklama, i sa njima, ali ovako te reklamama još više „navuče“. Znam sve to i opet se zaletim kad vidim te bonuse, spinove. Ta neizvjesnost da ću možda dobiti me privlači, iako uglavnom ne dobijem ništa. Što je najgore budem na gubitku, to je kao neki začaran krug“, rekao je sagovornik koji želi da ostane anoniman.

Potencijalna rješenja

Mediji u saradnji sa stručnjacima iz oblasti bolesti zavisnosti mogu doprinijeti podizanju svijesti o ovom problemu. Važno je da se kockanje prepozna kao izuzetno opasna pojava za pojedinca i njegovu okolinu. Edukacija učenika jedan je od jako važnih koraka.



Објављено од стране

Dejana je rođena 1995. godine u gradu sunca i platana, Trebinju. Po struci je diplomirana novinarka. Pored novinarstva koje smatra umjetnošću, njena interesovanja su u vezi sa psihologijom, filozofijom i marketingom. Najviše voli biti u društvu djece, malih ljudi sa velikim srcem. Iskreni je ljubitelj kulture, umjetnosti i slatkiša.

2 thoughts on “JAVNE LIČNOSTI SVE VIŠE PROMOVIŠU KOCKANJE

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.